Pre nešto manje od trideset godina unazad do mene je stigao Vest Pocket Kodak Autographic fotoaparat. Bio je to još jedan u nizu različitih poklona koje sam dobijao od starijeg kolege, botaničara Aleksandra Sigunova. Bilo je to vreme kada sam, kao fotograf i dizajner, radio u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu a kolega Saša (kako smo ga svi zvali i koji je celog života fotografisao je biljke i iza sebe je ostavio na hiljade dijapozitiva) s vremena na vreme mi je donosio knjige (na ruskom - koje sam razumeo jer sam taj jezik učio 10 godina) i poneki deo opreme koje u to vreme nije bilo lako nabaviti. Fotoaparat je veoma zanimljiv, pre svega po pitanju “životne” istorije koja je ostala zapamćena jer sam, kao pravi muzealac, naterao Sašu da na parčetu kartona koji je koristio za muzejske etikete napiše ono što je o njemu znao.
Fotoaparat je krajem 1913. ili početkom 1914. kupio u Harkovu poručnik Petar Scepurko. Prvi svetski rat proveo je na Galicejskom frontu, a građanski rat na Krimu (1918 - 1919) i odakle postoji nekoliko snimaka. U Jugoslaviji je korišćen do 1965. mada ređe.
Ja nisam kolekcionar i iznad svega mi je važno da sprave koje imam funkcionišu i da njima može da se fotografiše. Na žalost, čak i u to “analogno” vreme nije bilo lako pronaći film formata 127 iako je jedna od poslednjih firmi koje su proizvodile odnosno pakovale film i u ovom formatu bila hrvatska Fotokemika. Vreme je prolazilo a ova zanimljiva sprava stajala je “besposlena” između tridesetak ostalih “starih” fotoaparata kojima bih, s vremena na vreme, potrošio film i napravio poneku fotografiju.
Ako ste se pozabavili matematikom shvatate da je fotoaparat sada stariji od 100 godina. Ovo je važno da znate kako bi uvideli veličinu giganta koji je osmislio skoro sve što znamo pod imenom fotografija - bilo da je u pitanju analogna ili digitalna, i koji je na žalost neslavno završio. Kodak je u to vreme koristio reklamu i reklamne slogane na način do tada nepoznat u svetu. Još je važnije ono što stoji u
tekstu reklame: s ovim fotoaparatom uvek ste spremni za neočekivane stvari koje će se sigurno dogoditi. Vaš veliki fotoaparat nosite onda kada planirate snimanje. Vest Pocket Kodak je konstantno sa vama kako bi uhvatili magiju neuobičajenog. Ukoliko se bavite fotografijom ovakav način razmišljanja vam je itekako poznat jer “male” fotoaparate kupujemo baš zato da uvek budu sa nama.
Na primer fotoaparat koji je stalno uz mene jeste Nikon AW 100 – dimenzije su mu skoro identične onima koje ima Vest Pocket Kodak, naravno kada je sklopljen.
Druga stvar koja je bila daleko ispred svog ispred vremena jeste Autographic opcija kojom ste, na filmu posebno proizvedenom za to, i uz pomoć metalnog stilusa mogli da upišete osnovne informacije o snimku - direktno na film. Iako je Kodak otkupio patent pa je čak nudio i autografska leđa kao dodatnu opremu za starije modele fotoaparata, ovaj način čuvanja podataka o snimku nije tada imao previše uspeha. Nasledili su ga sistemi zvani Data Back odnosno posebna “leđa” koja su na film osvetljavala odnosno upisivala podatke o snimku. I na kraju danas imamo File Info sistem zasnovan na EXIF podacima čija je namena
upravo ono što su ljudi iz Eastman kompanije želeli da postignu: svaki snimak kojim je nešto vredno zabeleženo trebao bi imati i podatke o tome gde je i šta snimljeno. Na žalost ovo ni danas, uz sve tehničke i tehnološke sisteme, nije u potpunosti zaživelo.
Kompanija Kodak je uz svoje fotoaparate, unutar prelepih kutija, davala i veoma detaljno i lepo uputstvo za upotrebu, sasvim slično onome što danas dobijete kada kupite neki uređaj. Kako je izgledalo ovo uputstvona adresi http://www.cameramanuals.org/kodak_pdf/kodak_vest_pocket-special.pdf. Kvalitet izrade i pažnja pri odabiru materijala vidljiva je na svakom delu Kodakovih fotoaparata a zanimljivo je da je kožna futrola ovog fotoaparata nakon svih godina i mesta na kojima je bila i dalje u savršenom stanju i nigde nije čak ni napukla.
Igrom slučaja, pre nekog vremena sam od Milana Radulovića dobio Kodak Verichrome Pan film formata 127 odnosno rol film širine 4,5 cm. U principu ovo je minijaturizovana verzija filmova formata
120 koji se koriste i danas i na koje može stati 12 snimaka 6x6 cm ili 8 snimaka 6x9 cm. Na filmu 127 može stati 12 snimaka 4,5x4,5 ili (kao što je slučaj sa fotoaparatom Vest Pocket) 8 snimaka 4,5x6. Film je imao rok trajanja do 1981. godine a ovde vidite kako izgledaju snimci nastali fotoaparatom od 100 i filmom “zastarelim” 35 godina. Ako vas buni naziv Verichrome koji je uobičajen za dijapozitiv filmove treba znati da je ovaj film iz vremena kada kolor materijal nije bio raširen, bar ne ovako kako mi to znamo. Prvi Kodachrome pušten je u prodaju 1935. A crno-beli Verichrome je iz 1931. Ovo “chrome” u nazivu odnosilo se na sposobnost filma da kvalitetno reprodukuje sve boje.
Za one kojima su podaci o obradi filma važni navešćemo kompletan “ritual” u kojem je sve bilo vezano za ime Kodak. Nakon ubacivanja u doznu a pre razvijanja film je nekoliko minuta bio u običnoj vodi. Ovo sprečava stvaranje mehurića na površini filma koji bi se nakon razvijanja javili kao bele tačkice. Nakon toga film je razvijen u Kodak HC110 razvijaču. U razvijač je dodat takozvani wetting agent odnosno sredstvo za kvašenje koje smanjivanjem površinskog napona vode pomaže da rastvorene hemikalije prodru unutar emulzije. Proces razvijanja zaustavljen je pomoću takozvanog prekidača.
Kako bi kompletan proces bio u “fazonu” i kraj procesa razvijanja obavljen je na starinski način, poslednjim Fototehna fiksirom iz kutije koji se pre upotrebe morao rastvarati. Pre sušenja film je odstojao par minuta u Photo Flo rastvoru sličnom sapunici koji sprečava pojavu fleka tokom sušenja.
S obzirom na to da se ovaj fotoaparat faktički pojavio u trenutku kada je svet ušao u I svetski rat reklamiran je i kao “Vojnički fotoaparat” ili fotoaparat koji je toliko mali da ga vojnik može sakriti ispod uniforme jer je i tada zvanično fotografija i fotografisanje bilo zabranjeno vojnicima.
Priča o Vest Pocket fotoaparatu vezana je za sve što se dešavalo u vreme I svetskog rata. Ovo je jedna od fotografija snimljena tokom leta trenažnog dvokrilca u vreme kada se Amerika spremala da uđe u ratne sukobe. Obično je fotografije snimao instruktor letenja.
Svi oficiri i vojnici trebali bi biti opremljeni ovakvim fotoparatima. Zahvaljujući malim dimenzijama i težini lako ga je nositi jer bez problema može stati u džep uniforme.
Hiljade ovakvih fotoaparata su u upotrebi.
Još jedna poslastica po kojoj se Kodak vest Pocket ponovo nalazi mnogo godina ispred svog vremena. U jednom trenutku proizvodili su ga u različitim kombinacijama boja, baš kao što danas imate linije kompaktnih fotoaparata u više boja.
Autor: Milan Živković
Više o autoru možete pročitati ovde.
Zahvaljujemo se autoru, kao i ReFoto inernet portalu, a originalni članak možete videti na adresi http://www.refoto.rs/foto-nostalgija-na-delu