Kada sam pre nekoliko godina kupio svoj prvi ozbiljniji analogni aparat i počeo da izučavam fotografski proces od početka, iako sam do tada koristio digitalni aparat, imao sam brojne nedoumice i pitanja u vezi sa samim procesom razvijanja filmova, izrade fotografija, nabavke materijala koji mi je potreban, drugim rečima - znao sam da želim time da se bavim, ali nisam imao dovoljno informacija o tome.
Pored interneta, na kome sam dobijao informacije koje nisu bile dovoljno jasne, ili su bile raštrkane i ponekad veoma zbunjujuće, jedini izvor informacija mi je bio čika Miša, legenda beogradske analogne scene, autoritet koga slušate kada vam govori o manama i prednostima nekog aparata i sa kojim se svađate kada na kraju ne želi da vam naplati popravku vašeg aparata, koji je popravio „onako usput“. Kada sam mu saopštio da bih voleo da naučim o ovom procesu i da se malo ozbiljnije bavim time, upravo me je čika Miša uputio na Miroslava Predojevića i njegovu školu. Ovo je za mene bila velika novost, s obzirom na to da pre toga nisam znao da iko organizuje ovakvu edukaciju. Čuo sam se sa Miroslavom istog dana i on me je obavestio da škola u junu organizuje letnji kamp u trajanju od devet dana i da će se održati u mestu Garaši, u podnožju Bukulje, nedaleko od Aranđelovca. Kada sam shvatio da ovaj kamp obuhvata sve ono što je meni u tom trenutku trebalo, odlučio sam da odem tamo i nikada se nisam pokajao.
Pored činjenice da sam po ceo dan (a ponekad i noć) učio, pričao i živeo fotografiju, okružen ljudima sa kojima sam delio ovo interesovanje, zaista sam dobio sve informacije o analognom procesu, naučio sam da razvijem film, povećavam negative (pozitiv proces) i dobio gomilu praktičnih saveta u vezi sa svim što me je zanimalo. Proveo sam sedam dana u prelepoj prirodi ovog divnog mesta. Imali smo praktične vežbe fotografisanja, nakon toga razvijanje naših filmova, skeniranje tih filmova da bismo izabrali koje fotografije ćemo povećavati, a nakon toga smo povećavali te negative. Naučili smo kako mračna komora treba da izgleda, koje su nam hemikalije i materijal potrebni, kako da ocenjujemo razvijeni negativ, kako se on nakon korišćenja čuva i dobili gomilu drugih korisnih informacija.
Fotografije preuzete sa Beograd foto, http://beogradfoto.rs (autor fotografija Darko Dozet)
Nakon ovog iskustva sam razumeo da mi je tih sedam dana uštedelo mesece, pa čak i godine samostalnog istraživanja, a istovremeno mi je dalo veoma dobru osnovu da sam krenem u ovaj divni proces.
Ovaj tekst je proistekao iz mog ličnog iskustva koje sam želeo da prenesem čitaocima i da ga podelim kao informaciju o tome da ovakva škola postoji. Nisam siguran da li trenutno u Srbiji neko drugi organizuje ovako nešto, pa predlažem da se raspitate, ali ako prepoznajete situaciju u kojoj sam ja bio na početku teksta, onda vam od sveg srca i u najboljoj nameri preporučujem ovu školu.
Znam da Miroslav Predojević svoju školu organizuje na više načina i za više namena, u zavisnosti od potreba svojih učenika, ali u vezi sa ovim detaljima preporučujem kontakt sa njim.
Za više informacija se možete obratiti Miroslavu Predojeviću na broj telefona: 064/11 32 381, ili putem email-a: miroslav@beogradfoto.rs, a tekstove u vezi sa edukacijama koje organizuju FSS i Beograd foto, možete pronaći na: http://beogradfoto.rs/category/edukacije/ .
* Pozivamo čitaoce da nam jave ukoliko imaju saznanja da se ovakve ili slične edukacije, koje se odnose na analognu fotografiju, organizuju u našoj zemlji, jer želimo ubuduće da ih objavljujemo.
Vladimir Stajić, autor teksta